Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Budimpešti. Srpski "delfini" uspeli su da se priberu posle polufinalnog poraza od Hrvatske i da u meču za treće mesto još jednom nadigraju Grke, ovoga puta sa 11:8 (5:3, 2:1, 3:3, 1:1).

Tako je nastavljen fantastičan kontinuitet osvajanja medalja srpskih vaterpolista na velikim takmičenjima. Ostaje mali žal jer se čini da smo i u ovoj konkurenciji bili bez premca, ali nas je jedan slab dan golmana i bekova koštao sjajnijeg odličja.

Naravno, nemoguće je stalno biti najbolji, mora nekad i da se izgubi, suština sporta i jeste da i slabiji ima šansu da iznenadi i pobedi jačeg. Bronza na Svetskom šampionatu svakako je veliki uspeh i vaterpolo ostaje najuspešniji srpski kolektivni sport.

Grci ni ovoga puta nisu uspeli da nam ravnopravno pariraju, iako smo mi odigrali daleko od svog maksimuma. Heleni su dobro ukomponovana ekipa koja zna da igra vaterpolo, ali nedostaje im snaga, ato je u jednom od najtežih sportova veoma važan faktor. Zato kako turnir odmiče Grčka igra sve lošije i lošije, tako su i u Budimpešti u polufinalu i borbi za bronzu delovali prilično bezopasno.

Srbija je odmah na startu rešila meč, pravim "blic-krigom". Ekspresno su naši došli do 3:0 i stavili Grcima do znanja da ih i ovoga puta čeka samo "drvena" medalja. I pored ne preterano dobre igre srpskih "delfina", početna prednost je rutinski sačuvana do kraja meča (11:8) i obezbeđeno mesto na pobedničkom postolju.

Andrija Prlainović bio je naš ubedljivo najbolji igrač na ovom prvenstvu. Nažalost, njegova genijalna rola protiv Hrvata i šest pogodaka, nisu valorizovani pobedom i plasmanom u finale, jer smo u odbrani totalno zakazali.

Pokazalo se da je taj meč bio "finale pre finala", jer su domaćini Mađari doigrali očajno u borbi za zlato i veoma lako poraženi od "šahovničara" - 6:8. I taj duel bio je gotov već posle uvodne deonice, u kojoj su Hrvati zgazili Hune sa čak 0:4. Uz pomoć publike i sudija, Mađari su se vratili i poravnali na 4:4 u trećoj četvrtini, ali ih je Španac sa hrvatskim pasošem, Ćavi Garsija, presekao sa dva smešna gola uz pomoć odbitaka od blokade, praktično su to bili autogolovi. Od tog šoka domaćin nije uspeo da se oporavi i od tih 4:6, Hrvatska je lako održala prednost do kraja meča (6:8).

Za MVP šampionata po izboru novinara proglašen je Marton Vamoš, iako je hrvatski kapiten Sandro Sukno mnogo više zaslužio to priznanje. Sem Vamoša, Sukna i Prlainovića, u idealnoj postavi šampionata su i prvi strelac takmičenja, Grk Funtulis (22 gola), Italijan Di Fulvio, najbolji "sidraš" Luka Lončar iz Hrvatske i golman vicešampiona sveta Mađarske, Viktor Nađ.

Izostanak velikana vaterpola, Živka Gocića i Slobodana Nikića, koji su, možda i prerano, završili reprezentativnu karijeru posle Rija, svakako da je doprineo da ne dođemo do zlata, baš kao i povreda i bolest Dušana Mandića. Mladi Novljanin je u finalu u Brazilu "uništio" Hrvate, a u Budimpešti nije bio u stanju da pokaže svu raskoš svog talenta.

Takođe, nisu briljirali naši golmani, pogotovo Bane Mitrović, kojeg je u borbi za bronzu u potpunosti zamenio Gojko Pijetlović.

Ni kapiten Filip Filipović nije bio na svom prepoznatljivom nivou, ali mora se reći da je Fića terorisan od svih ekipa na ovom prenstvu konstantnim "flasterisanjem", plus često grubim nastrtajima i drugih odbrambenih igrača protivnika, koji su pripomagali u zaustavljanju jednog od najvećih vaterpolo asova svih vremena.

Imajući sve ove okolnosti u vidu, možemo biti prezadovoljni i bronzanom medaljom.

Selektor Dejan Savić ostao je smiren i dostojanstven kao i uvek, ali se čini da nimalo nije bio srećan zbog sudijskog kriterijuma koji je primenjivan protiv nas. Očigledno je bilo da je dominacija Srbije svima zasmetala i da je, baš kao i u slučaju Novaka Đokovića, "neko tamo" odlučio da je dosta toga. Ove činjenice ne umanjuju dobru igru Hrvatske i Mađarske, ali deluje da smo, i pored svih malera i slabosti koje smo iskazali, i ovoga puta mogli do nekog sjajnijeg odličja.

U svakom slučaju, treba "primiti k znanju" činjenicu da nemamo tretman kod arbitara koji smo zaslužili vrhunskim rezultatim u dugom vremenskom periodu i prilagoditi se toj situaciji, kako bismo i u budućnosti bili među najuspešnijim svetskim nacijama u vaterpolo sportu.